Koji uslovi moraju biti ispunjeni za otvaranje privatne ordinacije?

Uslovi za otvaranje privatne ordinacije u Srbiji

Odluka o otvaranju privatne ordinacije često počinje idejom o sopstvenom prostoru, načinu rada i uslugama koje želite da pružate. Međutim, pre nego što ordinacija počne sa radom, potrebno je proveriti da li su ispunjeni uslovi koji se odnose na prostor, kadar, opremu, dokumentaciju i samu vrstu zdravstvene delatnosti.

Upravo zato je jedan od najvažnijih koraka na početku procesa da se utvrdi koji uslovi za otvaranje privatne ordinacije važe u vašem konkretnom slučaju.

Ne postoji potpuno ista lista zahteva za svaku privatnu praksu. Potrebni uslovi zavise od vrste ordinacije, zdravstvenih usluga koje će se pružati, kadra, prostora i opreme.

U nastavku objašnjavamo najvažnije oblasti koje treba proveriti pre pokretanja procesa.

Ko može da otvori privatnu ordinaciju?

Prvo pitanje nije samo šta želite da otvorite, već i ko otvara privatnu praksu i koju zdravstvenu delatnost planira da obavlja.

Stomatološka ordinacija, specijalistička ordinacija, ordinacija opšte medicine ili druga vrsta privatne prakse nemaju nužno identične zahteve.

Zbog toga je već u početnoj fazi važno definisati:

• vrstu privatne prakse koju želite da otvorite;
• zdravstvenu delatnost i usluge koje planirate;
• stručne kvalifikacije i licence;
• ko će raditi u ordinaciji;
• da li će biti angažovani dodatni zdravstveni radnici;
• gde će se delatnost obavljati.

Tek kada su ove informacije poznate, moguće je preciznije utvrditi šta je potrebno za konkretan projekat.

1. Prostor za privatnu ordinaciju

Izbor prostora je jedna od najvažnijih odluka prilikom otvaranja privatne ordinacije.

Česta greška je da se prvo pronađe prostor koji estetski ili lokacijski odgovara, potpiše ugovor o zakupu i započne uređenje, a da se tek nakon toga proverava da li prostor odgovara zahtevima za planiranu zdravstvenu delatnost.

To može dovesti do dodatnih radova, neplaniranih troškova, kašnjenja, a u pojedinim situacijama i potrebe da se pronađe drugi prostor.

Zato prostor treba posmatrati mnogo šire od pitanja njegove kvadrature.

U zavisnosti od vrste prakse, potrebno je proveriti njegovu organizaciju, namenu prostorija, tehničke karakteristike i druge zahteve koji mogu biti relevantni za konkretnu zdravstvenu delatnost.

Jedna pogrešna odluka u ovoj fazi može biti znatno skuplja od dobre pripreme na početku.

2. Kadar i stručne kvalifikacije

Drugi važan deo procesa odnosi se na ljude koji će pružati zdravstvene usluge.

Potrebno je utvrditi kakav je stručni kadar potreban za delatnost koju planirate, kao i da li osobe koje će pružati određene usluge ispunjavaju odgovarajuće profesionalne uslove.

U praksi to znači da treba razmotriti stručnu spremu, specijalizaciju kada je relevantna, važeće licence i eventualne dodatne zahteve povezane sa konkretnim zdravstvenim uslugama.

Ako planirate da u ordinaciji radi više zdravstvenih radnika ili saradnika, i njihova uloga treba da bude uzeta u obzir prilikom planiranja.

Zato pitanje kadra ne treba ostavljati za sam kraj procesa.

3. Medicinska oprema i sredstva za rad

Privatna ordinacija mora biti opremljena u skladu sa zdravstvenom delatnošću koja će se u njoj obavljati.

Ali ni ovde ne postoji jedna univerzalna lista opreme za sve ordinacije.

Oprema potrebna stomatološkoj ordinaciji značajno se razlikuje od opreme potrebne ordinaciji opšte medicine, ginekološkoj, dermatološkoj ili drugoj specijalističkoj ordinaciji.

Pre većih nabavki zato treba jasno definisati:

Koje usluge će ordinacija pružati i koja je oprema za njih zaista potrebna?

Kupovina opreme bez prethodno definisanog plana može stvoriti nepotrebne troškove ili dovesti do toga da određena potrebna oprema nije planirana na vreme.

4. Dokumentacija za otvaranje ordinacije

Dokumentacija je deo procesa koji budućim vlasnicima privatnih praksi često deluje najkomplikovanije.

Problem obično nije samo u broju dokumenata.

Važno je znati šta je potrebno, kojim redosledom se priprema, gde se podnosi i u kojoj fazi procesa određeni dokument postaje relevantan.

Potrebna dokumentacija zavisi od konkretnog slučaja, ali može obuhvatati dokumente koji se odnose na osnivača, stručni kadar, prostor, opremu, pravo korišćenja prostora i druge elemente potrebne za sprovođenje postupka.

Zbog toga pre prikupljanja dokumenata treba napraviti jasnu checklistu za konkretnu ordinaciju.

5. Postupak pred nadležnim institucijama

Otvaranje privatne ordinacije nije samo registracija naziva i poslovnog subjekta.

U zavisnosti od vrste prakse i konkretnog slučaja, proces može uključivati više koraka i komunikaciju sa različitim nadležnim institucijama.

Zato je važno unapred razumeti:

Šta se radi prvo, šta sledi nakon toga i koji preduslovi moraju biti ispunjeni pre narednog koraka?

Dobra priprema dokumentacije i pravilno planiranje redosleda aktivnosti mogu značajno smanjiti mogućnost vraćanja dokumentacije na dopunu i nepotrebnog produžavanja procesa.

6. Da li su uslovi isti za svaku ordinaciju?

Ne.

Ovo je jedna od najvažnijih stvari koju treba razumeti pre početka.

Uslovi mogu zavisiti od:

• vrste privatne prakse;
• medicinske oblasti;
• usluga koje planirate da pružate;
• prostora;
• potrebne opreme;
• broja i strukture zaposlenih i saradnika;
• konkretnih procedura koje će se obavljati.

Zbog toga iskustvo kolege koji je otvorio jednu vrstu ordinacije može biti korisno, ali ne mora predstavljati tačan model za vaš slučaj.

Proces treba posmatrati individualno.

7. Kada treba proveriti uslove za otvaranje ordinacije?

Idealno – pre velikih ulaganja.

To znači pre nego što:

• potpišete dugoročni zakup prostora;
• započnete ozbiljnu adaptaciju;
• kupite skupu medicinsku opremu;
• napravite konačan raspored prostorija;
• preuzmete značajne finansijske obaveze.

Što ranije znate šta je potrebno, lakše možete da planirate investiciju i izbegnete odluke koje ćete kasnije morati da menjate.

Najčešće greške prilikom pripreme privatne ordinacije

Veliki broj problema ne nastaje zato što je otvaranje privatne prakse nemoguće komplikovano, već zato što određene odluke budu donete pogrešnim redosledom.

Na primer, budući vlasnik ordinacije prvo pronađe prostor, zatim ga adaptira, kupi deo opreme i tek onda počne detaljno da proverava uslove i potrebnu dokumentaciju.

Tada svaka naknadna izmena može da znači dodatni trošak i izgubljeno vreme.

Druga česta greška je oslanjanje na tuđe iskustvo bez provere da li se ono odnosi na istu vrstu prakse.

Ono što je bilo potrebno jednom kolegi ne mora biti identično onome što je potrebno vama.

Dobar početak nije prikupljanje papira – već dobar plan

Kada razmišljate o otvaranju privatne ordinacije, prirodno je da želite što pre da krenete sa prostorom, uređenjem i opremom.

Međutim, prvi korak bi trebalo da bude drugačiji.

Potrebno je napraviti jasnu sliku buduće prakse i odgovoriti na nekoliko osnovnih pitanja:

Kada imate odgovore na ova pitanja, otvaranje privatne ordinacije prestaje da bude gomila nepovezanih administrativnih obaveza i postaje proces koji možete da planirate korak po korak.