Mit i istina o otvaranju ordinacije estetske medicine: ko može da je otvori, a ko ne?

MIT 1: „Svako ko završi kurs za filere ili botoks može da otvori ordinaciju estetske medicine.“

Netačno.

Sertifikat sa edukacije sam po sebi nije dovoljan osnov za otvaranje zdravstvene prakse i pružanje medicinskih estetskih procedura.

Važeći propisi predviđaju da polaznici kontinuirane medicinske edukacije za osposobljavanje za pružanje usluga estetske medicine mogu biti doktori medicine i doktori stomatologije sa položenim stručnim ispitom i licencom nadležne komore.

Dakle, kurs nije zamena za odgovarajuće zdravstveno obrazovanje i licencu.

MIT 2: „Samo lekar specijalista može da se bavi estetskom medicinom.“

Ne nužno.

Propisi prepoznaju doktore medicine i doktore stomatologije, uz ispunjavanje propisanih uslova za određene estetske „antiage“ procedure.

Odgovarajuća znanja i veštine mogu se sticati u okviru određenih specijalizacija, ali i kroz propisane akreditovane programe kontinuirane medicinske edukacije.

Zato pitanje nije samo:

„Da li ste specijalista?“

već:

„Koju proceduru želite da obavljate i da li za nju ispunjavate konkretne stručne i regulatorne uslove?“

MIT 3: „Stomatolog ne može da se bavi estetskom medicinom.“

Netačno.

Propisi predviđaju da se određene procedure estetske „antiage“ medicine mogu obavljati i u privatnoj praksi osnovanoj kao ordinacija doktora stomatologije, uz ispunjavanje propisanih uslova.

Među regulisanim procedurama nalaze se, između ostalog, dermalni fileri, botulinum toksin za korekciju bora, lifting nitima, PRP u estetskoj medicini, mezoterapija, određeni hemijski pilinzi i procedure koje koriste laser, IPL, radiofrekvenciju i druge propisane tehnologije.

Međutim, činjenica da je neko doktor stomatologije ne znači automatski da može odmah da počne da pruža svaku od ovih usluga.

MIT 4: „Ako sam lekar ili stomatolog, mogu automatski da radim botoks i filere.“

Netačno.

Diploma medicine ili stomatologije predstavlja osnov, ali za estetske „antiage“ procedure postoje dodatni uslovi.

Privatna praksa ili zdravstvena ustanova mora da ima odgovarajući stručni kadar, kao i da ispunjava propisane uslove u pogledu prostora, opreme, lekova i medicinskih sredstava. Za obavljanje određenih metoda i postupaka estetske „antiage“ medicine potrebno je ispuniti i dodatne regulatorne zahteve.

Drugim rečima: diploma + kurs ≠ automatska dozvola za rad.

MIT 5: „Kozmetičar može da otvori ordinaciju estetske medicine ako zaposli lekara.“

Ovde je posebno važno razlikovati salon lepote od privatne zdravstvene prakse.

Za privatnu zdravstvenu praksu propisan je odgovarajući zdravstveni kadar. Ordinacija lekara i ordinacija doktora stomatologije predstavljaju oblike privatne zdravstvene prakse za koje postoje posebni uslovi.

Istovremeno, edukacija za pružanje regulisanih estetskih „antiage“ procedura namenjena je zdravstvenim profesionalcima koji ispunjavaju propisane profesionalne uslove.

Zbog toga se poslovni model ne može postaviti jednostavno kao: „otvoriću kozmetički salon, angažovati lekara i raditi medicinske procedure“.

Za obavljanje zdravstvene delatnosti mora postojati odgovarajući registrovani oblik zdravstvene službe i moraju biti ispunjeni propisani uslovi.

MIT 6: „Dovoljno je registrovati firmu u APR-u.“

Netačno.

Registracija poslovnog subjekta i ispunjavanje uslova za obavljanje zdravstvene delatnosti nisu ista stvar.

Kod privatne zdravstvene prakse proveravaju se, između ostalog, kadar, prostor, oprema i drugi propisani uslovi, a za estetske „antiage“ procedure postoje i dodatni zahtevi.

Zato izbor prostora ili kupovina skupe opreme pre provere regulatornih uslova može biti jedna od skupljih grešaka prilikom pokretanja prakse.

MIT 7: „Ako ordinacija već postoji, estetske procedure samo dodamo u cenovnik.“

Netačno.

Postojeća ordinacija ne dobija automatski pravo da pruža sve procedure estetske medicine.

Za uvođenje određenih metoda i postupaka estetske „antiage“ medicine potrebno je proveriti da li postojeća praksa ispunjava propisane stručne, prostorne, tehničke i druge uslove.

Zbog toga proširenje postojeće prakse treba posmatrati kao regulatorni postupak, a ne samo kao dodavanje nove usluge na sajt ili cenovnik.

Ko, dakle, može da pruža usluge estetske medicine?

Najjednostavnije rečeno, kod regulisanih medicinskih „antiage“ procedura treba posmatrati četiri nivoa uslova:

1. odgovarajuće osnovno zdravstveno obrazovanje i važeću profesionalnu licencu;
2. odgovarajuću edukaciju za konkretnu proceduru;
3. zdravstvenu ustanovu ili privatnu praksu registrovanu u odgovarajućem obliku;
4. ispunjene dodatne uslove i potrebna odobrenja za procedure koje se planiraju obavljati.

Zato odgovor na pitanje „Da li imam pravo da otvorim ordinaciju estetske medicine?“ zavisi od toga ko ste, koju vrstu prakse želite da otvorite i koje konkretne procedure želite da pružate.

Najčešća greška nastaje pre podnošenja dokumentacije

Kod otvaranja ordinacije estetske medicine prvi korak ne bi trebalo da bude kupovina lasera, zakup atraktivnog lokala ili izrada Instagram profila.

Prvo treba definisati:

ko osniva praksu → koja će delatnost biti registrovana → koje procedure želite da pružate → ko će ih obavljati → koje edukacije poseduje → kakav prostor i oprema su potrebni → koja odobrenja treba pribaviti.

Tek kada su ti elementi usklađeni, ima smisla krenuti u realizaciju.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera. Konkretni uslovi zavise od vrste zdravstvene prakse, planiranih procedura, stručnih kvalifikacija i važećih propisa, pa je svaki konkretan slučaj potrebno zasebno proveriti.