Koliko košta otvaranje privatne ordinacije u Srbiji?

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja prilikom planiranja privatne prakse jeste: koliko novca je potrebno za otvaranje ordinacije?

Nažalost, ne postoji jedan iznos koji važi za sve.

Troškovi otvaranja privatne ordinacije zavise od vrste prakse, specijalnosti, prostora, potrebne medicinske opreme, kadra i početnog nivoa ulaganja.

Ordinacija koja zahteva relativno jednostavan prostor i osnovnu opremu imaće potpuno drugačiju investiciju od prakse koja zahteva specijalizovanu medicinsku opremu, dodatne prostorije i veći broj zaposlenih.

Zato je korisnije pitanje:

Koje sve troškove treba predvideti pre nego što započnete proces?

1. Prostor za ordinaciju

Prostor je često jedan od najvećih početnih troškova.

Ukoliko nemate sopstveni odgovarajući prostor, potrebno je računati na zakup, depozit, eventualnu adaptaciju i opremanje.

Međutim, kod zdravstvene delatnosti nije dovoljno pronaći prostor koji vam se jednostavno dopada.

Pre potpisivanja ugovora o zakupu potrebno je proveriti da li prostor može da ispuni uslove koji se odnose na delatnost koju planirate da obavljate.

U suprotnom, naizgled povoljan prostor može kasnije zahtevati dodatna ulaganja ili se pokazati kao neodgovarajući za planiranu praksu.

2. Adaptacija i uređenje prostora

Čak i kada pronađete odgovarajući prostor, često su potrebna određena prilagođavanja.

U zavisnosti od postojećeg stanja i vrste ordinacije, troškovi mogu uključivati građevinske i instalaterske radove, prilagođavanje rasporeda prostorija, sanitarne uslove, rasvetu, ventilaciju, podove, zidove i druge intervencije.

Razlika između prostora koji je već korišćen za zdravstvenu delatnost i potpuno nepripremljenog poslovnog prostora može biti značajna.

Zbog toga adaptaciju treba uključiti u finansijski plan od samog početka.

3. Medicinska oprema

Trošak medicinske opreme u velikoj meri zavisi od specijalnosti.

Jednoj ordinaciji može biti dovoljan relativno ograničen broj uređaja i instrumenata, dok druga može zahtevati značajno ulaganje u specijalizovanu dijagnostičku ili terapijsku opremu.

Pored osnovne medicinske opreme, treba računati i na sitan inventar, potrošni materijal i sve ono što je potrebno za svakodnevni rad.

Zato nije dobro prvo kupovati opremu, a tek kasnije proveravati šta je za konkretnu delatnost zaista potrebno.

4. Nameštaj i nemedicinska oprema

Budžet često nije samo medicinska oprema.

Potrebno je predvideti i:

• radne stolove, stolice i ormare,
• nameštaj za čekaonicu,
• računare i drugu IT opremu,
• telefon i internet,
• prostor za čuvanje dokumentacije,
• recepciju, ukoliko je potrebna,
• drugu opremu neophodnu za funkcionisanje ordinacije.

Pojedinačno ovi troškovi možda ne deluju veliki, ali zajedno mogu predstavljati značajan deo početnog ulaganja.

5. Dokumentacija, registracija i administrativni troškovi

Otvaranje privatne ordinacije podrazumeva i niz formalnih postupaka.

U zavisnosti od konkretnog slučaja, mogu postojati administrativne takse, troškovi pribavljanja određene dokumentacije, registracije i angažovanja stručnjaka koji učestvuju u pripremi procesa.

Ovo obično nije najveća stavka ukupne investicije, ali je važno da bude predviđena u budžetu.

6. Zaposleni i saradnici

Ako planirana ordinacija zahteva dodatni kadar, potrebno je računati i na troškove zaposlenih.

To mogu biti medicinske sestre, tehničari, administrativno osoblje ili drugi zdravstveni radnici, u zavisnosti od vrste prakse.

Važno je razlikovati trošak otvaranja ordinacije od troška njenog poslovanja u prvim mesecima.

Čak i ako ordinacija još nema dovoljan broj pacijenata, određeni mesečni troškovi postoje od trenutka kada počne da radi.

7. Troškovi koje je lako zaboraviti

Prilikom pravljenja početnog budžeta pažnja se najčešće usmerava na prostor i medicinsku opremu.

Međutim, postoji čitav niz manjih stavki koje zajedno mogu povećati ukupnu investiciju.

Tu mogu spadati potrošni materijal, softver, knjigovodstvo, osiguranje, održavanje, komunalni troškovi, internet, telefon, profesionalne usluge i drugi operativni troškovi.

Zato je preporučljivo da početni budžet ima i određenu finansijsku rezervu za nepredviđene troškove.

Pa koliko onda košta otvaranje ordinacije?

Ne postoji univerzalna cena.

Dve ordinacije iste specijalnosti mogu imati potpuno različite početne troškove zbog izbora prostora, njegove trenutne opremljenosti, lokacije, opreme i načina na koji je projekat organizovan.

Zbog toga procena tipa „za otvaranje ordinacije potrebno je X evra“ bez poznavanja konkretnog projekta može biti veoma nepouzdana.

Mnogo precizniji pristup je da se pre početka napravi lista svih potrebnih koraka i troškova za konkretnu ordinaciju.

Tek tada možete dobiti realniju sliku potrebne investicije.

Najskuplja greška može nastati pre početka rada

Jedna od najvećih finansijskih grešaka nije nužno kupovina skupe opreme.

To može biti odluka doneta prerano.

Zakup prostora koji nije odgovarajući. Adaptacija pre nego što su provereni zahtevi. Kupovina opreme koja nije potrebna. Ili promena plana kada je deo investicije već napravljen.

Zato dobra priprema ne služi samo da bi proces bio jednostavniji.

Može pomoći i da izbegnete nepotrebne troškove.

Prvo plan, zatim investicija

Pre nego što počnete da ulažete u privatnu ordinaciju, potrebno je sagledati projekat kao celinu:

vrstu prakse → prostor → uslove → opremu → dokumentaciju → kadar → registraciju → početak rada.

Kada su koraci poznati unapred, mnogo je lakše napraviti realan budžet i donositi odluke pravim redosledom.