Ideja o sopstvenoj privatnoj praksi često počinje veoma jednostavno.
Želite više samostalnosti. Imate jasnu profesionalnu viziju. Želite da organizujete rad na svoj način, razvijete sopstvenu praksu i pacijentima pružite iskustvo koje odgovara vašim standardima.
Ali nakon odluke obično dolazi mnogo praktičnije pitanje:
„Dobro, odakle sada da počnem?“
Otvaranje privatne prakse nije jedan administrativni korak. To je proces koji povezuje planiranje, prostor, dokumentaciju, institucije i niz odluka koje je potrebno doneti pravim redosledom.
Kada znate šta vas očekuje, put od ideje do početka rada postaje mnogo jasniji.
„Želim svoju ordinaciju“ jeste početak, ali još uvek nije plan.
Pre nego što počnete da tražite dokumentaciju ili pokrećete formalne postupke, potrebno je preciznije definisati buduću praksu.
Razmislite o nekoliko osnovnih pitanja:
Ova pitanja možda deluju jednostavno, ali odgovori na njih određuju veliki deo narednog procesa.
Što je ideja preciznije definisana, lakše je napraviti plan.
Kada znate šta želite da otvorite, potrebno je sagledati šta je potrebno da biste do tog cilja stigli.
Umesto da odmah krenete sa pojedinačnim zadacima, korisnije je prvo napraviti mapu čitavog procesa.
Šta već imate?
Šta vam još nedostaje?
Koje aktivnosti možete započeti odmah?
Koji koraci zavise od prethodnih?
Koja dokumentacija će biti potrebna?
Koje institucije će biti uključene?
Na ovaj način dobijate mnogo jasniju sliku projekta.
Umesto velikog i nepoznatog procesa pod nazivom „otvaranje ordinacije“, pred vama se nalazi niz konkretnih i rešivih koraka.
Za mnoge lekare i stomatologe prostor je jedna od prvih konkretnih odluka.
I potpuno je razumljivo zašto.
Lokacija, veličina, raspored, zakupnina i izgled direktno utiču na buduću praksu.
Međutim, prostor za zdravstvenu delatnost ne treba birati samo na osnovu komercijalnih kriterijuma.
Potrebno je razmotriti da li odgovara potrebama konkretne delatnosti koju planirate da obavljate.
Zato je poželjno da se pitanje prostora uključi u planiranje što ranije.
Bolje je proveriti pre donošenja velike odluke nego prilagođavati ceo projekat nakon nje.
Kada su osnovni elementi projekta definisani, počinje priprema konkretnog postupka.
Jedan od najvažnijih delova ove faze jeste dokumentacija.
Tačna dokumentacija zavisi od konkretnog projekta, zbog čega univerzalni spiskovi pronađeni na internetu mogu biti korisni za informisanje, ali nisu nužno dovoljni za realizaciju.
Potrebno je znati:
Dobra priprema ne znači samo imati sve dokumente.
Znači imati prave dokumente u pravom trenutku.
Kada je potrebna dokumentacija pripremljena, proces prelazi u sledeću fazu – podnošenje odgovarajućih zahteva i komunikaciju sa nadležnim institucijama.
Ovo je trenutak kada mnogi budući vlasnici prakse očekuju da je najveći deo posla završen.
Međutim, postupak je potrebno pratiti.
Mogu se pojaviti pitanja, zahtevi za pojašnjenje ili potreba za dodatnom dokumentacijom.
Zbog toga je važno da neko ima pregled nad procesom i zna:
šta je podneto → gde se predmet nalazi → da li je potrebna reakcija → šta je sledeće.
Dobra koordinacija postaje posebno važna upravo u ovoj fazi.
Jedna od najvažnijih stvari koju treba prihvatiti na početku jeste da ne postoji univerzalni vremenski okvir koji odgovara svakoj privatnoj praksi.
Neko već ima prostor i jasno definisan projekat.
Neko tek istražuje mogućnosti.
Nekome je potreban relativno jednostavan proces pripreme, dok drugi projekat uključuje više aktivnosti i učesnika.
Pored toga, deo trajanja zavisi od postupanja nadležnih institucija.
Zbog toga kvalitetno vođenje procesa ne znači obećati nerealan datum završetka.
Znači da u svakom trenutku znate gde se nalazite i šta možete da uradite sledeće.
Kako se potrebni postupci privode kraju, fokus se postepeno menja.
Na početku ste razmišljali o ideji.
Zatim o dokumentaciji, prostoru, zahtevima i institucijama.
Sada počinjete da razmišljate o stvarnom radu.
Organizaciji ordinacije. Opremljenosti. Rasporedu. Zaposlenima ili saradnicima. Pacijentima. Komunikaciji. Svakodnevnom funkcionisanju prakse.
To je trenutak kada projekat prestaje da bude samo plan i počinje da postaje vaša profesionalna stvarnost.
Iako se konkretni projekti razlikuju, ceo put možemo pojednostavljeno predstaviti kroz šest faza:
1. Konsultacija
Razgovaramo o vašoj ideji, ciljevima i potrebama.
2. Planiranje
Definišemo korake i potrebnu dokumentaciju.
3. Priprema
Pripremamo i proveravamo dokumentaciju potrebnu za konkretan postupak.
4. Podnošenje
Podnose se odgovarajući zahtevi i vodi komunikacija sa relevantnim institucijama.
5. Praćenje postupka
Prati se status i reaguje na eventualne dodatne zahteve.
6. Vaša praksa
Nakon završetka potrebnih postupaka prelazite ka početku rada.
Jasan proces. Bez nagađanja.
Ne mora svako ko se obrati MEDIORI da bude na početku.
Možda tek razmišljate o privatnoj praksi.
Možda već imate prostor.
Možda ste počeli da prikupljate dokumentaciju.
Možda ste već pokrenuli određene postupke, ali niste sigurni šta treba da uradite dalje.
Prvi korak zato nije isti za svakoga.
Prvi korak je da utvrdimo gde se trenutno nalazite.
Tek nakon toga možemo jasno definisati šta predstavlja vaš sledeći korak.
MEDIORA pruža konsultantsku i administrativnu podršku zdravstvenim profesionalcima tokom procesa pokretanja privatne prakse.
U zavisnosti od toga koliko podrške vam je potrebno, kroz CONSULT, START i COMPLETE paket možete izabrati nivo saradnje koji odgovara fazi u kojoj se vaš projekat nalazi.
Od početne konsultacije i definisanja plana, preko pripreme dokumentacije i koordinacije procesa, cilj je isti:
da znate šta radite, zašto to radite i šta dolazi sledeće.
Vi donosite profesionalnu viziju i odluke o svojoj budućoj praksi.
MEDIORA vam pomaže da organizujete put do nje.
Vi se bavite medicinom.
Mi se bavimo procesom.